HMS E11 je bila podmornica E-klase porinuta 23 aprila 1914g . Postala je najuspješnija podmornica tokom pomorskih operacija u Dardanelskoj kampanji 1915g. U tri prodora u Mramorno more potopila je preko 80 brodova raznih veličina. Ovdje je opisano prvo putovanje pod komandom kapetana korvete Martina Nasmith-a.
18. maja 1915 uveče komandant Martin Nasmith je prije isplovljenja pozvan na kratki sastanak na brod Queen Elizabeth, usidren u Kephalo Harbour-u, na otoku Imbros. Na sasanku je bio prisutan i umoran, ali dobo raspoložen Boyle (komandant podmornice E14, koja se upravo vratila iz Mramornog mora), koji je trebao prenjeti svoja zapažanja i odgovoriti na pitanja, koja bi interesovala komandanta E11, Viceadmirala Robeck-a i načelnika štaba Roger Keyes-a. Sastanak nije trajao dugo, i završio je Keys-ovom legendarnom uzrečicom »go and run amok in the Marmora«(run amok podivljati, trčati kao lud i napadati) Nansmit je važio kao inovativan i karizmatičan komandant, smatrali su ga veoma naderenim podmorničarom, što će i dokazati, po povratku na podmornicu, odmah je naredio pripremu za plovidbu i u ranim jutranjim satima 19. maja, nakon molitve, isplovio na zadatak. Subočice Cape Hellesa, se je oprostio od eskortnog razarača i u površinskoj plovidbi ušao u Dardanele. Čitavo vrijeme je ostao u površinskoj vožnji, da bi neposredno prije zore zaronio. Bez problema je stigao do Kilid Bahra (nasuprot Chanakkale). Tamo je primijetio dva bojna broda, bili su to Torgut Reis i Meireddin Barbarossa, koji su plovili prema Nagari. Nansmit se pripremio za napad. Nesreća je bila što je struja bila jaka i periskop je bio lako uočljiva meta za sve patrolne brodove, kojih na ovom mijestu kanala nije manjkalo. Cijevi su bile spremne za paljbu, ali Turci su ga prisilili da spusti periskop i u tom su bojni brodovi prošli. Kada se god pojavio periskop na površini, bio je zasut artiljerijskom vatrom, tako da je jedini odgovor bio zaroniti dublje, ali to je otvaralo drugi problem, podmornica je ostala sljepa u uskom kanalu. Kada je u 1330, digao periskop da provjeri poziciju, Nansmit je vidjeo da je dobro ušao u Mramorno More, nošen strujom u dubini našao se daleko ispred zbrojene pozicije. Baterije podmornice su bile na izmaku i poučen iskustvom E14, koja je bila progonjena od topovnjača, uputio se prema evropskoj obali i tamo do mraka legao na dno, da bi se kasnije izronio na površinu i napunio baterije. Prvog dana u Mramornom moru istraživao je zapadni dio Mramornog Mora i nije primijetio ništa vrjedno napada osim malih brodića. Odlučio je da istraži istočnu stranu, prema Konstantinopol, tako da je sledečeg jutra zaustavivši mali jedrenjak, kojem je posle pregleda pustio palubni teret, koji se sastojao od pilića i osamdeset jaja, iskoristio kao kamuflažu. Brodić je vezao uz komandi toranj, a podmornicu trimovao tako, da je skoro sva bila pod površinom i tako sakriven produžio prema istoku. Kako 21. maja do 2000 nije primijetio nikakav brod, Nasmith je pustio jedrenjak i okrenuo prema zapadu u noć. Sledeći dan je primjetio više plovila ali isto nije imao uspjeha, da bi 23.maja imao prvi značajan uspjeh. Na sudrištu kod Bakirkoy-a (sa lijeve strane prije ulaza u Bosfor)ugledao je usidrenu topovnjaču, To je bila topovnjača Peleng-i Derya, izgrađena 1896, koja je pogođena torpedom brzo nestala pod površinom. Hladnokrvni poslužilac topa 47mm uspio je pogoditi prednji periskop podmornice i onesposobiti ga. Tu se pojavljuju raznorazne priče o tome da je periskop oštećen od parčića prilikom eksplozije topovnjače, o popravci periskopa uz veliko angažovanj Nasmitha koji je u detalje poznavao svaki uređaj na podmornici…..Istina je da periskop nije bilo moguće staviti u operativno stanje prije dolaska u bazu, čak je i Royal Naval Air Service (RNAS) bio spreman da mu ga doturi, rezervni naravno, ali rezervni nisu imali spreman u blizini, mada i da je doturen, nejasno je kako bi bio montiran u neprijateljskim vodama, na sredini Mramornog mora. Tako je E11 ostala samo sa jednim periskopom do kraja patrole. Sljedečeg dana 24.05. u blizini luke Rodosto (sjeverozapadna strana Mramornog Mora), zaustavio je mali parobrod i pozvao posadu da napusti brod. Došlo je do komične situacije, da su se svi čamci tokom spuštanja, osim jednoga prevrnuli , sve u silnoj žurbi i bježaniji.. Prvi oficira sa pormornice D'oyly Hughes, koji je pregledao brod , našao je top od 6 incha(15cm) , učvpšćen na pokrovu prednjeg skladišta, a u skladištima još topova i municije sve sa oznakama Krupp. Na brod je stavljeno eksplozivni naboj i aktiviran, a Nagara, tako se brod zvao nestala je u valovima. Na Nogari se nalazio i novinar Chikago Sun-a, Silas Q. Swing, koji je Nasmitha zamolio za intervju.Novinar nije dobio željenog intervjua, ali mu je prvi oficir Lt D'oyly Hughes plasirao informaciju da se jedanest britanskih podmornica trenutno nalazi u Mramornom moru. Nasmith je sa teškočom prekinuo posmatranje djela svoje posade (slanje broda na dno), lovački nagon ga je tjerao da nađe novu žrtvu. E11 je primijetila teško nakrcan parobrod Hunkar Iskelsi u luki Rodosto, odmah je usljedilo ispaljivanje torpeda i pogodak nepomične mete, vezane uz gat. Parobrod je legao na dno i nagnuo se na gat. Ponovo je periskop podmornice postao meta, na sreću ovog puta streljačkog naoružanja, a puščano zrno je ostavilo veliku udubinu na donjem djelu cijevi periskopa ne izazvavši veću štetu. Međutim drama još nije bila završena, sada je primijetio u blizini parobrod na kotače, koji je na palubi imao ukrcane smotke bodljikave žice. Pozvao ga je da stane, ali parobrod, zvao se Kismet, izvršio je nagli okret i pokušao izvršiti udar pramcem u podmornicu. Podmornica se uspjela izmaknuti i prisilila brod da nasjedne na plažu. Taman kada je Nasmith naredio da se izkrca ekipa koja će zauzeti brod i diči ga u vazduh, našao se pod napadom konjice, koja je sa klifa iznad broda otvorila vatru iz streljačkog naoružanja. Bio je prisiljen da se udalji na more pošto su zrna počela udarati u izloženi komandni tornaj, pre svega zbog straha da mu pogode periskop, a i sam je ostao probušene kape. Iz daljine je ispalio torpedo koje je promašilo brod i eksplodiralo udarivši u obalu. 25.maja, na dan kada je Hersing stvorio ime na Capa Hellesu, Nasmith je sa E11 ušao u srce Turske imperije, u Konstantinopol, nadajući se da će tamo zateći Goeben ili Braslau na sidru. O tom napadu je razmišljao od početka patrole. Neprimijećen je stigao blizu Oxia Island-a, izbjegao patrolni brod na ulazu u luku Konstantinopola, i sledeći kurs parobroda,koji je posmatrao dva dana ranije ušao u luku. Kada je osmotrio kroz periskop na keju je u blizini Topkhana Arsenala(odmah kada se prođe ulaz u Golden Horn), vidio veliki trgovački brod za snabdjevanje, dok je u blizini na sidru bio američki brod Scorpion, ratni brod u funkciji broda za smještaj diplomata ambasade.Kako kaže Nasmith zvjezdice i linije ponosno su proklamirale njegovu neutralnost..Odlučio se za napad na veliki brod za snabdjevanje, kasnije se pokazalo da je to brod Stamboul.
U 1235 je ispalio lijevo pramčano torpedo, a odmah zatim i desno. Prvo torpedo nije držalo pravac, imalo je jezivu putanju, prvo prema američkom brodu, a kasnije se okrenulo prema podmornici, drugo je držalo zadani kurs i eksplodiralo udarivši u Stamboul, posada nije imala satisfakciju da vidi pogodak i rezultate, moravši zaroniti, da podmornicu ne pogodi vlastiti torpedo. Roneći iz luke, podmornica se je nasukala i odskočila do 40ft dubine, a samo punjenjem unutrašnjih tankova i vožnjom svom snagom krmom Nasmith je sprječio da podmornica probije površinu vode. Kasnije su se nevolje nastavile, podmornica je nošena jakom strujom odnesena, prije nego je komandant povratio kontrolu i prosljedio u dublji dio kanala.Više srećom nego vještinom posade, podmornica je povremeno stružući našla put iz luke. Tek nakon dvadeset minuta Nasmith se usudio da izroni, podmornica je bila dobro izašla iz luke, a posada je odahnula.Prvi oficir D'Oyly Hughes je kasnije priznao: » Dobri Bog je izveo E11 iz Konstantinopola, jer niko od nas nije znao gdje plovimo.« Iako nazorno na umijetničkim slikama izgleda da se brod maltene raspada, tome baš nije bilo tako. Stamboul je pogođen po pramcu, ali pogodak nije bio fatalan. Sa njega su se ukrcane trupe iskrcale, dok je u gradu zavladala panika, radnje su zatvorene, mnogi građani su bili ubijeđeni da je stigla Britanska flota. Mr Einstein u svom dnevniku, Inside Constantinople: A Diplomatist's Diary During the Dardanelles… opisuje ovo zbivanje na sledeći način: podmornica se pojavila 1340, tri stotine yds od američkog broda Scorpion, koji je ležao na sidru, i odmah je bila zasuta vatrom obalnih baterija. Ispalila je dva torpeda, prvo je promašilo transportni brod za oko 50yds, drugo je udarilo u Stamboul, prošavši ispod barže koja je bila vezana uz njega, i koja je potopljena. Iako je na Stamboulu zijevala rupa od 20ft na vodenoj liniji, on nije potonuo. Odmah je uzet u tegalj i vučen prema Beshiktash-u da legne na dno u plitku vodu. Podmornica je u međuvremenu , pod tučom granata, koje su prošle neugodno blizu Scorpiona, zaronila i odplovila uz Bosfor.. U Galati (sjeverna obala Golden Horna, stari dio grada) je zavladala panika, svi su zatvarali radnje , trupe, koje su bile spremne na dva transportna broda, odmah su se iskrcale, kasnije opet ukrcale, da bi se kasnije opet našle na kopnu. Šteta je bila mala, ali moralni efekt je bio ogroman. Sledečeg dana Mr Swing (iz Chicago Suna), onaj isti koji je bio tražio intervju, a dobio samo informaciju o 11 britanskih podmornica u Mramornom moru, objavio je svoju priču. »Na svom putu u Dardanele je parobrod koji je prevozio municiju i top od 6-inch, bio torpediran od britanske podmornice E11. Posadi je dozvoljeno da se iskrca, pa je nakon toga brod potopljen. Britanski oficir mu je ispričao, da je jedanest podmornica u Mramornom moru i da pregledaju sve brodove na putu za Dardanele…..« Koliko je plan zastrašivanja sa 11 podmornica uspio, kazuje dalji zapis u dnevniku Mr Einstein-a , koji je napisao: »27.maja, Mramorno more je praktično zatvoreno zahvaljujući britanskim podmornicama.Svako se pita gdje im je baza i gdje se snabdjevaju. 28.maja, Podmornice u Mramornom moru su prestrašile Turke,tako da svi preostali transportni brodovi, spremni, leže mirno u Golden Hornu.Po drugoj strani nikad nisam vidjeo luku tako praznu.Čudo je gdje podmornice imaju baze, kada i gdje se snabdjevaju.Pa lukavo dodaje, vjerovatno , na jednom od otoka Mramornog mora ….. Sve ovo pokazuje kakvu je paniku izazvala samo jedna podmornica, i kakva je težina jedne dezinformacije. Nigdje se ne nalazi podatak šta je bilo sa drugim ispaljenim torpedom. Ovdje ču opisati postupak,koji je radi štednje torpeda koji su daleko do baze bili deficitarna roba, primjenjivao Nasmith. Za podmornicu koja ima ograničen broj torpeda, svako torpedo je dragocjeno i poželjno je da stigne u svoj cilj. Kada bi se desilo na moru da torpedo ne pogodi cilj, svako takvo torpedo nije bilo izgubljeno. Ukoliko je bilo moguće dobijalo je i drugu šansu da pogodi cilj i eksplodira. Torpeda su postavljena tako da su na kraju svoje putanje ostala plutati, tako da je kasnije podmornica mogla takvo torpedo potražiti, ponovo ukrcati i pripremiti za drugo ispaljivanje. Prvi put Nasmith je lično odplivao do torpeda, koje naravno nije pogodilo brod,i odvrnuo upaljač . Potom je torpedo vođen u krmenu torpednu cijev, podmornica bi zauzela pramčani trim. U tom slučaju, ponovnog ukrcaja torpeda na podmornicu kroz torpednu cijev, oboja vrata su morala biti otvorena i vanjska i unutrašnja, što je značilo da podmornica u slučaju nailaska neprijateljskog broda nije mogla brzo zaroniti. Torpedo bi se na brodu rastavilo u dijelove, koji bi transportovani uzduž podmornice, ponovo sastavljeni i pripremljeni za ponovno lansiranje iz jedne od pramčanih torpednih cijevi. Nimalo jednostavan zadatak. E11, kao i njena prethodnica još nije imala topa, pa su torpeda bla od izuzetne važnosti. Posle Konstantinopola broj potopljenih brodova je bio u stalnom porastu, veliki brod za snabdjevanje od 474 t Bandima, je potopljen 28.maja sa gubitkom 250 života, jedan drugi potopio je tri dana kasnije, a brod koji je prevozi municiju, Tecili, uništio je 2.juna. Ali ni E11 nije sve išlo glatko, u jednom slučaju sa spektakularnim zaranjanjem uspjela se spasiti od razarača koji je vozio direktno na nju. Počeo se ispoljavati i umor ljudi, a i same mašinerije. Nasmith i njegov prvi oficir, su dobar dio zadnje sedmice patrole imali glavobolje i temperaturu. Kada je pak došlo do lomnjave međuosovine lijevog propelera, komandant E-11 se odlučio za povratak u bazu. Prolaz kroz Dardanela je bio sam po sebi problematičan, a problem sa osovinom ga je činio još težim i neizvjesnijim. U ranim satima 7 juna ušao u Dardanele, i pored složene i opasne situacije uspio da torpeduje parobrod kod Nagara Point-a i tako je potroši i zadnji torpedo. Horor ga je tek čekao. Prolazeći kraj Kilid Bahra (nasuprot Chanakkale) odjednom se je podmornica počela čudno ponašati, čulo se struganje, podmornica je imala tendenciju pramčanog trima. Nasmith je izronio na 20ft i vidjeo da vuče veliku minu koja je od periskopa bila udaljena 20ft.
Sidreni konop mine se zakačio za pramčani hidroplan. Kako nije smio izroniti, nije mu ostalo drugo nego da nastavi prolaz sa zakačenom minom. Najveća bojazan je bila da mina zaroni prema nazad i udari o trup podmornice. Posadi nije ništa govorio, ovu noćnu moru sačuvao je samo za sebe tokom zadnjih milja kroz prolaz. Kada je stigla do izlaza, tamo ju je čekao razarač, ali trebalo je izroniti. Mine se je rješio izbacujući balast iz krmenog trim tanka i vožnjom krmom. Mina je oslobođena nošena strujom odplivala dalje. Nasmitha su dočekali sa čestitkama, on je odlikovan Victoria Cross-om, takođe je odlikovana i njegova posada. Nansmith je potopio jednu topovnjaču, dva broda sa municijom, dva broda za prevoz trupa i još dva dodatna parobroda, dok je jedan transportni brod ostao nasukan.
Samo tri dana po njegovo povratku, 10. Juna, Boyle je sa E14 krenuo u pravcu Mramornog mora.
+2
Comments